Kako naći posao u Srbiji?

Standard

Ili bilo gde…

Verujem da mnogo nezaposlenih ljudi postavlja već dugo ovo pitanje – sebi, Google-u, nekoj višoj sili…Pitanje je toliko izlizano da mislim da je preraslo u retoričko.

Na jedan oglas na Infostudu se prijavilo preko 500 kandidata. Tako za svako otvoreno radno mesto. Da ne pričamo o tome koliko su zaista stvarna ta radna mesta koja se otvaraju. Već je poznato da se za radno mesto trgovca ili komercijaliste ili ko zna čega već traži da imate najviše 20 godina, 10 godina iskustva, da poznajete 5 stranih jezika, da ste završili najmanje dva mastera, svakako da izgledate kao da ste upravo sišli sa piste NY Fashion Week-a i još poneka sitnica. Dobro, dobro, karikiram, ali… I, svakako, morate biti fleksibilni, na svoju štetu, normalno, u pogledu radnog vremena, radnih zadataka, plate, bolovanje ne dolazi u obzir, za odmor ćemo tek videti… Ok, ima svega, naravno, nije sve uvek tako crno, ali u većini slučajeva jeste. Čak i crnje.

Ne, nije cilj ovog posla da se pridružim masovnoj kuknjavi koja vlada, što online, što u realnom svetu. Ima mnogo faktora koji utiču na (ne)zaposlenost, tako da se ne može generalizovati i ne mogu se izvlačiti zaključci tek tako. Ukoliko ste obrazovani, ne znači da ćete odmah imati posao. Morate biti među najboljima. Morate imati i sreće. Možete imati i veze, poznanstva i slično, na žalost, znamo da je to jedan od glavnih preduslova za zaposlenje, što je nedopustivo, ali nije to današnja tema.

Ukoliko imate određen broj godina, recimo oko 30, neka manje ili više, nebitno, a nezaposleni ste, morate realno sagledati situaciju. Možda nemate obrazovanje za posao kakav biste želeli, možda ne ostavljate dobar utisak, možda prosto nemate sreće, mnogo je možda, previše je eventualnih faktora. Na vama je da ih prepoznate, da budete realni i da razmotrite svoje opcije.

Ukoliko jedini izlaz vidite u begu iz zemlje, dobro se raspitajte šta vam je za to potrebno, kakve su vam šanse tamo preko, koliko vam novca treba i sl. Samo nemojte sedeti skrštenih ruku. To vas najviše košta. Svakako, sedite i naučite neki jezik koji će vam pomoću u ostvarenju tog cilja. U današnje vreme bar to nije problem.

A ako želite da ostanete, ili niste sigurni da li želite, opet naučite nešto dok čekate. Poznata je činjenica koja su zanimanja tražena i plaćena, krenite da učite programiranje, na primer. Besplatnih resursa ima mnogo, samo je potrebna volja da se nešto uradi. Svakako će vam koristiti i nećete protraćiti vreme u prazno.

Ili nađite nešto drugo. Samo nemojte čekati da nešto padne sa neba, ništa se ne sredi samo od sebe, ma šta ljudi pričali. Mislite na sebe i svoju budućnost. I to već sada, vreme je dragoceni resurs. Uradite nešto za sebe i zbog sebe.

Uradi nešto danas! Iliti CARPE DIEM

Standard

Živimo u očajnom vremenu, upali smo u zamku apatije, prolazi dan za danom. I ne primetiš kako prođe još jedna godina… pa još pet…još deset… Prođe život! Jedan jedini samo tvoj život. Jedan jedini, dok se ne dokaže suprotno. Idemo sa premisom da nema više, nema posle, za suprotno nemamo dokaza. Možemo samo da verujemo, da nagađamo, da maštamo, ali… nema dokaza.
I? Šta si uradio danas? Šta planiraš da uradiš sutra? Ne zbog mame, tate, sestre, drugara, strine. Zbog sebe! Ima li bar malo svesti u toj tvojoj pametnoj glavici?
Da, da, sve ti znaš! Znaš kako ovaj svet funkcioniše, znaš kako su ljudi zli, pokvareni, potkupljivi, muvatori. Da li je moguće da samo ti nisi takav?
Svet je nepravedan! Bu-hu! Naravno da jeste, ne kažem da tako treba da bude, ali to je činjenično stanje. Možeš li ti to promeniti? Možeš li promeniti sam ili još sa nekim? Sa hiljadama sličnim tebi? Ako možeš – u akciju! Ako ne možeš – isto! Ali ne u akciju menjanja nečeg na šta nemaš uticaja, već u akciju da uradiš nešto za sebe.
Uradi najviše što možeš sa raspoloživim resursima! Prihvati stanje takvo kakvo je, proceni šta se može, šta je dostižno, preispitaj svoje želje i mogućnosti i radi na tome što želiš! Svakog trenutka. Budi posvećen. Nemaš drugu šansu, a glupo je prokockati ovu jednu jedinu. Zar ne?
Znam, znam, reći ćeš da nema svrhe, nema načina, nemaš snage, volje, motivacije. Ako ti sopstveno zadovoljstvo i sreća nije dovoljna motivacija, nemamo o čemu više da pričamo! Onda lepo čami u svojoj apatiji. Možda se jednog dana i osvestiš. Nije nikada kasno, ali je šteta da potrošiš dragoceno vreme na kukanje i samosažaljevanje. Da ne pričamo o životnoj energiji koju ti iscrpe.
No, izbor je na tebi. Ja ti rekoh, a ti kako hoćeš!

 

Hello world!

Standard

This is your very first post. Click the Edit link to modify or delete it, or start a new post. If you like, use this post to tell readers why you started this blog and what you plan to do with it.

Happy blogging!